Култура
Града Прибоја
музеј
Одлуком СО-е Прибој 1990. године основан је Завичајним музеј, чија је основна делатност изучавање, чување, сакупљање и презентација уметничко-историјских дела и културне баштине општине Прибој.
Завичајни музеј има археолошко, етнографско, уметничко и историјско одељење, конзерваторску радионицу и библиотеку стручне литературе. При уметничком одељењу је галерија „Надежда Нада Виторовић“, а при етнографском је легат проф.др Вујице Јевђевића који је музеју поклонио кућу на Зеленцу чија је градња започела 1872. а завршена 1876. године .
Завичајни музеј располаже пословним простором од 800 и дворишним простором од 1.200м². Завичајни музеј је у старом делу града у кући Стевовића, угледне трговачке породице из Прибоја
Археолошки локалитети на подручју општине Прибој сведоче о животу овдашњих људи од праисторије до савременог доба. Најстарије археолошко налазиште на овим просторима је насеље Лука у Саставцима, које припада тзв. старчевачкој култури.
На овом простору живели су и припадници винчанске културе, што потврђује десет насеља и један рудник. Овде је започела експлоатација рудника бакра, који спада међу четири најстарија рудника на свету (локалитет Јармовац са остацима рударских окана, алатки).
О млађем периоду (бронзано и гвоздено доба) сведоче градинска насеља и праисторијске хумке (преко 120, од чега је двадесетак истражено). Из тог доба, поред осталог Музеј располаже остацима накита, оружја, керамичких посуда и др. Занимљиво је и то да из тог доба постоје предмети који сведоче и о трговинској размени са Грчком и приморјем, а они су смештени на локалитету Слана вода у долини Поблаћнице.
У овом крају су пребивали и обласни господари, о чему сведоче утврђени градови- Оштрик, Клак, Јагат, Равањски град, Остро, Сјеверин. Сваки има остатке тврђава, које још увек нису истражене, а ни уређене. Тренутно је у току ископавање градског утврђења Јагат.
До сада је овде регистровано преко 720 средњевековних споменика (мрамора) на 24 локације. Једна од ретко истражених локације зове се Црквине у старом делу града (у кругу болнице), где почивају најстарији Прибојци.
На простору средњовековне жупе Дабар од ушћа Бистрице до ушћа Сућеске, подигнуте су средњовековни утврђени градови: Ковин град у Џурову, Оштрик у Челицама, Клак у Рутошима, Јагат на Малом Бићу, Равањски град изнад Црнетића, Остро у Кукуровићима и Сјеверин у Сјеверину. Њихово тачно време градње није поуздано утврђено, али се сви помињу у Повељама из 1444. И 1448. Године. Сви градови су подигнути на важним стратешким местима И служили су за одбрану путног правца дуж лимске долине и одбрану околног становништва у време опасности.
Кућа попа Вуколе Јевђевића на Зленцу подигнута је 1879. године и представља најстарију очувану кућу у Прибоју. Пре тога, 1875. године, Прибој је погорео у пожару, па стога и нема старије куће. Кућа је служила за становање, на спрату, и као кафана, у приземљу. Једно време у њој су становали новопридошли трговци из Нове Вароши, Васо Стевовић и Никола Пауновић. Кров куће је 1930. године замењен црепом, што је изменило њен некадашњи изглед. Након даривања куће Завичајном музеју и новчане донације професора Вујице Јевђевића кући је враћен некадашњи изглед и намењена је за сталну етнографску поставку.
Дом Културе
Прибој је између два светска рата имао врло развијен културно- забавни живот. Активно је радила драмска секција, два уметничка друштва “Просвета” и “Гајрет”, Тамурашки оркестар као и Градска читаоница. Зграда за културу није постојала па су се све представе одржавале у Хотелу Стевовића, а тридесетих година прошлог века у сали Соколског дома.
Изградња садашње зграде Дома културе “Пиво Караматијевић” завршена је 1959 године, где се сада одржавају разне културне манифестације у Прибоју. При Дому културе активно ради аматерско позориште за децу “Мала позоришна радионица „ чије су представе освајале највећа републичка и међународна признања. Сваке године у априлу у Прибоју се одржава Међурепубличка смотра фестивал дечјег драмског стваралаштва.
Дом културе је организатор две песничке манифестације међународног карактера „Лимских вечери поезије„ за ученике средњих школа и „Лимских вечери дечје поезије„ за ученике основних школа.
Дом културе је организатор позоришних представа, ликовних изложби, промоција књига, концерата и бави се издавачком делатношћу. При Дому културе ради и Градски биоскоп.
Дани Данила Лазовића
Организујући фестивал „Дани Данила Лазовића“ Дом културе је себи поставио циљ да очува сећање на доајена српског глумишта Данила Лазовића, да афирмише говорење поезије међу студентима глуме Академија уметности, али и да се грађанима Прибоја и региона представи нове културне садржаје. Мали градови, попут Прибоја, често су места до којих не стижу најзначајније продукције културних институција од националног значаја, зато фестивал „Дани Данила Лазовића“ ради на децентрализацији културе, од великих градова ка мањим. Студенти основних студија са академија из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније се надмећу у говорењу поезије, а оцењује их стручни жири јавним гласањем. У досадашњем раду, фестивал се трудио да у оквиру свог програма угости великане српског и регионалног глумишта, али и професоре и истакнуте стручњаке из наше земље и региона, а пре свега у области сценског говора (дикције), поезије и драмских уметности. „Дани Данила Лазовића“ по први пут су одржани 2013. године.
Лимске вечери поезије
Лимске вечери поезије без сумње су најзначајнији културни догађај Прибоја. Оне то јесу и када се сажмe четрдест и седам досад одржаних програма, али и када се посматрају као догађај у једногодишњој културној карти Прибоја.
Када је реч о географским коoрдинатама Лимских вечери поезије, почеле су скромно 1969. године, замишљене као локална приредба оне су већ на почетку разбиле стегу локалног и винуле се у неомеђене просторе духовности. На првим Лимским вечерима поезије жири је доделио прву награду Добрици Ерићу из Груже. Од када се мапа Југославије променила комуникација је равноправно усмерена на Србију, Црну Гору и од 2015. године на Босну и Херцеговину. Захваљујући Лимским вечерима поезије Прибој је упознао и непосредно слушао поетска казивања Десанке Максимовић, Блажа Конеског, Јуре Каштелана, Ћамила Сијарића, Душана Костића, Матеје Бора, Ференце Фехера, Васка Попе и многих других песника.
Реч је о фестивалу младих песника, једном од најстаријих тог типа. Његова суштина је у промоцији и афирмацији песника и у пружању подршке младим људима у свету поезије. Традиционални термин резервисан за Лимске вечери поезије је децембар месец када се одржава ова манифестација посвећена песницима средњошколског узраста са простора Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
Прва награда је штампање збирке поезије. У основи Лимских вечери поезије јесу књижевни програми, али поред тога публици се представљају и бројни музички, сценски и изложбени садржаји.
Лимске вечери дечје поезије
Лимске вечери дечје поезије су једна од најзначајнијих песничких манифестација за децу основношколског узраста. Лимске вечери дечје поезије имају за циљ да допринесу унапређењу и презентацији литерарног стваралаштва ученика основних школа са подручја Србије и Црне Горе (током протекле четири деценије на овом фестивалу, са својим песмама, учествовало је више од 12 000 ученика). Дом културе „Пиво Караматијевић“ кроз ову манифестацију негује дечје песништво и одаје призање деци која пишу песме. Право учешћа имају ученици основних школа од петог до осмог разреда из Србије и Црне Горе. Жири бира прву, другу и трећу награду, као и најмаштовитију и најведрију песму. Овај песнички програм први пут је одржан 1979. Године и од тада се одржава у континуитету.
Међурепублички фестивал дечјег драмског стваралаштва
Међурепублички фестивал дечијег драмског стваралаштва установљен је 1991. године. Фестивал окупља најбоља дечја позоришна остварења Златиборског округа и подручја северне Црне Горе. У току свих ових година његовог постојања као учесници Фестивала наступили су дечји позоришни ансамбли из Пријепоља, Ужица, Чајетине, Бајине Баште, Бијелог Поља, Нове Вароши, Сјенице, Прибоја, Рожаја, Пљеваља, Мојковца, Берана, Ариља и Плава.
Фестивал прати стручни селектор којег именује Савез аматера Србије са задатком да, након одгледаних представа, прогласи најбоље остварење Фестивала и да одабере представу са подручја Златиборског округа за Републички фестивал. Досадашње искуство показује да се на овим просторима праве добре представе са дечјим позоришним ансамблима јер је скоро сваке године по једна представа са Фестивала у Прибоју уврштавана у званичан програм Републичког фестивала. Фестивал има за циљ да допринесе унапређењу позоришне културе деце и њиховог свеукупног литерарно – сценског стваралаштва.
